Eva Zonnenberg - poezija

EWA SONNENBERG
Rođena je 1967. u Zombkovicama u Šelskoj. Živela je dugo u Vroclavu, gde je završila Muzičku akademiju i nastupala kao pijanistkinja. Sudirala je i književnost. Sada u Krakovu završava studije filozofije i predaje kreativno pisanje. Već za prvu zbirku pesama dobila je 1995. prestižnu nagradu Georg Trakl. Na originalan način kombinuje poeziju s muzikom.
Veoma je prevođena. Na sve evropske jezike. Na srpskom je u obimnijim izborima objavljivana u ProFemini, Književnom magazinu, Književnom listu i Banjalučkim Slovesima. Posebno je prisutna u Nemačkoj, u antologijama i pojedinačnim zbirkama. Objavila je sledece pesničke zbirke: Hazard (1995), Zemlja hiljadu notesa/Ispovesti Lindzi Kempa/(1997), Planeta (1997), Povodac (2000), Bukteći tramvaj (2001), Čas ushićenja (2005).


I Pismo Bašu

Koliko si hiljada listova imao pod stopalima? Koliko hiljada reči?
Dovoljan je gest jedne reči. Telo se udaljuje i ponovo vraća s novom
skalom osećanja. Za sebe kažeš: «Putnik, čiji je dom putovanje».
Pravi putnik ne zna čemu teži.
Na svakom mestu na zemlji je kao putnik iz daleka. Bira teže puteve -
stvaljajući stvarnost na probu. Zadajući joj udarce:
bezobličan doživljaj svega u svemu. U pogledu počinje i završava se
celovitost istorije. Smrt je samo jedna od varijanti zagledanosti. Zenica
lista svemir. Smrt je kao izlazak iz kuće na snegom pokrivenu
ulicu. Imaćemo dovoljno snega. Gutaćemo sneg
kao da nas se strah ne tiče. Nisi hteo da otkrivaš tajne.
Govorio si: zaboravio sam čini, zaboravio sam sve reči,
zaboravio sam ispovesti. A ipak mamio te je miris procvale višnje -
razgovori boja. A ipak si voleo kišu cvetova kajsije -
spor neispoljenog s vazduhom. Vreme je bilo pijano,
nije moglo naći put ka mestu,
u kome se on zaustavio. Da li si bilo kome rekao da Fudži
roni crne suze? Samo si ti znao da svaka suza menja
obličje sveta. Realnost je zrno pirinča među
crnim štapićima drugih svetova. Nisi pitao ko drži
štapiće dugim prstima beskonačnosti. Tvoje sandale
tamno plave boje upućene su u tajne putovanja u vremenu.
Igrao si se događajima kao da si rođen iz zmajevog zuba. Samo
glupak govori o tome dvaput. Neke reči se ne mogu ponavljati.
Umeće gledanja telom i slušanja dodirom.
Stihovi, iz kojih si puštao na slobodu leptire, viline konjice, puževe, svice.
Kao da mi ih daješ na poklon, govoreći: dopiši ono što nisam napisao.

Ne želim da budem pesnikinja jer pesnici kao psi rečima obeležavaju
svoju teritoriju
Hoću da budem neko ko uči samo od reči

Ne želim da pišem radi pisanja već zbog osećanja slobode u sebi
Pisati radi pisanja znači biti poput pesnikâ zatvorenih u kaveze svojih stihova

Neću da navlačim zavese od stihova preko onog što je tako blisko
Svakom reči želim nežno da izbegavam nevidljivi poljubac sveta

Ne želim da vezujem stihove za sadržaj da galame komercijalnim metaforama
Već samo prazninom između rečenica da izrazim pogled ka tebi





I Pismo od Baša

Da bi pisao najpre treba izlečiti okeane
Razbuktati vatru da niko ne može da se približi rečima
Suncima zakloniti prozore da niko ne opazi da







IV Pismo Bašu

Videla sam povesma oblaka – poput trake na mojoj knjizi «budističkih stihova»
Ti oblaci nisu bili oblaci kao što ni moji stihovi nisu bili budistički

Oblaci su se osvrnuli za mnom i rekli mi: opet se spremaš na daleko putovanje
Da su mogli – zanimljivo bi bilo saznati na koju stranu bi krenuli, na moju ili
na tvoju?

Videla sam kako su u štampariji pravili one trake i oprezno ih stavljali u knjigu
Toliko napora i rada posvećivali su nečem što se odnosi na mene

Iznenada na Budinom prstu je izrasla mala livada uzbuđenja
Da li su imali vremena da iz te knjige pročitaju makar jednu pesmu?

Oblaci kao rukavice od jelenske kože skidane sa prstiju lovca plavetnila
Moja knjiga nalik je na iznošene cipele Pipi Langštrumf

Budističko ili nebudističko nije važno
Postoji samo jedno saznanje bez ikakvog naziva

Da li zbog toga osećamo da neko odlučuje umesto nas?

Omalovaženi smo nečim neshvatljivim

Kako dopreti do moći koja prethodi svakom događaju?

Da li je istina ono o čemu ne govorim?





IV Pismo od Baša

U šaci imaš sumrak
Ne otvaraj je jer ćeš uplašiti tišinu

Pružam ti vodu
A ti razmišljaš o kladencu umesto da ugasiš žeđ