ROLAND ORCSIK
Rođen je u vojvođanskom gradu, Bečeju (1975.) Od 1992 živi i radi u Segedinu (Mađarska). Na Segedinskom Univerzitetu je 2002. diplomirao na mađarskom jeziku i književnosti, i započeo postdiplomske studije komparativne literature. Piše poeziju, eseje, kritike i prevovdi južnoslovansku književnost na mađarski jezik. Dosad je objavio dve pesničke zbirke: Rozsdamaró (2002), Holdnak, Arccal (2007). Pesme su mu prevedene na engleski, hrvatski, rumunski, slovenački i srpski jezik.
Fabrika pilića
Nedaleko od naše ulice,
od trošnog raspeća,
gde vreme
nepomično tutnji
zarđalim šinama,
naćićeš farmu pilića.
Noću bismo se prikradali njenoj ogradi,
virili kroz uzane otvore,
špijunirali krvavim mrljama isflekane fabričke snove.
I cvikali usput
da će nas uhvatiti
i samleti zajedno s ostalim komadima mesa.
I ti si se jednako uplašila,
nisi htela cunjati okolo,
njuškati,
szaglászni.
Mislila si
da te otvore sada već samo
iz daljine, sa bezbedne udaljenosti posmatraš.
Ali, ispostavilo se da je odnos „unutra-spolja“ za tebe
zauvek izgubljen
u zadimljenoj romantici ruševina.
Zato si pijuknula i triput me zamolila:
hoću kući.
Nazad u nevidljivi grad,
iz kojeg i u koji si
pobegla
od rutinskog pokreta dželata.
Delete
Upotreba čoveka
Program Spelling Check
podvlači mi reč holokaust.
Obeležava je crvenom bojom,
kao nekakav čir
na bolesnom telu teksta.
Predlaže njeno brisanje.
Za nju u memoriji nema mesta.
Reportaža iz Lajbaha
Gustav bi posle svake predstave
stukao dve čaše plzenskog
- ni manje ni više –
sa pajtosima iz gostionice Pri Roži.
Tako je započelo dirigentsko čudo:
Čarobna frula i dve čaše piva.
Ljubljana je u to vreme tek zakrpa
na poderanom džaku K. und K. Monarhije,
no sa Gustavom je varošica zagrmela
što je i bečke vlasti uzrujalo.
Država skrbi – krevelji se stotinu
godina kasnije grupa Lajbah, razbucavši lepo-
zvuku budućnost u paramparčad industrijskih zvukova,
što je i beogradske vlasti uzbudilo.
Padoše imperije, jedna na drugu,
Uz muzičku pratnju uši što para,
Al' nije se menjala suština stara.
Ako ništa, a ono zbog muzike: vredelo je truda.
Rođen je u vojvođanskom gradu, Bečeju (1975.) Od 1992 živi i radi u Segedinu (Mađarska). Na Segedinskom Univerzitetu je 2002. diplomirao na mađarskom jeziku i književnosti, i započeo postdiplomske studije komparativne literature. Piše poeziju, eseje, kritike i prevovdi južnoslovansku književnost na mađarski jezik. Dosad je objavio dve pesničke zbirke: Rozsdamaró (2002), Holdnak, Arccal (2007). Pesme su mu prevedene na engleski, hrvatski, rumunski, slovenački i srpski jezik.
Fabrika pilića
Nedaleko od naše ulice,
od trošnog raspeća,
gde vreme
nepomično tutnji
zarđalim šinama,
naćićeš farmu pilića.
Noću bismo se prikradali njenoj ogradi,
virili kroz uzane otvore,
špijunirali krvavim mrljama isflekane fabričke snove.
I cvikali usput
da će nas uhvatiti
i samleti zajedno s ostalim komadima mesa.
I ti si se jednako uplašila,
nisi htela cunjati okolo,
njuškati,
szaglászni.
Mislila si
da te otvore sada već samo
iz daljine, sa bezbedne udaljenosti posmatraš.
Ali, ispostavilo se da je odnos „unutra-spolja“ za tebe
zauvek izgubljen
u zadimljenoj romantici ruševina.
Zato si pijuknula i triput me zamolila:
hoću kući.
Nazad u nevidljivi grad,
iz kojeg i u koji si
pobegla
od rutinskog pokreta dželata.
Delete
Upotreba čoveka
Program Spelling Check
podvlači mi reč holokaust.
Obeležava je crvenom bojom,
kao nekakav čir
na bolesnom telu teksta.
Predlaže njeno brisanje.
Za nju u memoriji nema mesta.
Reportaža iz Lajbaha
Gustav bi posle svake predstave
stukao dve čaše plzenskog
- ni manje ni više –
sa pajtosima iz gostionice Pri Roži.
Tako je započelo dirigentsko čudo:
Čarobna frula i dve čaše piva.
Ljubljana je u to vreme tek zakrpa
na poderanom džaku K. und K. Monarhije,
no sa Gustavom je varošica zagrmela
što je i bečke vlasti uzrujalo.
Država skrbi – krevelji se stotinu
godina kasnije grupa Lajbah, razbucavši lepo-
zvuku budućnost u paramparčad industrijskih zvukova,
što je i beogradske vlasti uzbudilo.
Padoše imperije, jedna na drugu,
Uz muzičku pratnju uši što para,
Al' nije se menjala suština stara.
Ako ništa, a ono zbog muzike: vredelo je truda.
Prevod sa mađarskog: Marko Čudić
Нема коментара:
Постави коментар