Poezija učesnika

NINA ŽIVANČEVIĆ

Pesnikinja, esejista, prozni pisac, dramski pisac, kritičar umetnosti, prevodilac i urednica. Objavila je 12 zbirki pesama, tri knjige kratkih priča, dva romana i knjigu eseja o Crnjanskom (njena doktorska teza). Objavljivala u Parizu, Njujorku i Beogradu.

Dobila je tri književne nagrade, uredila je i bila zastupljena u brojnim antologijama savremene svetske poezije.

Kao urednica i korespondent sarađivala je sa časopisima New York Arts Magazine, Modern Painters, American Book Review, East Village Eye, Republique de lettres.

Predavala je na više univerziteta i instituta u SAD, predavala je engleski jezik i književnost u Francuskoj i na mnogim univerzitetima i koledžima u Evropi.

Aktivno je radila za pozorište i radio; četiri njene drame postavljene su i emitovane u SAD i Velikoj Britaniji. Radi i živi u Parizu.

KRALJEVSKI LOV

(prema Nizamiju)

Ušetali smo u carski vrt

Sa minijaturnim borovima, nehatnim jelenima

I cvrkutavim fontanama: tada sam shvatila

Da i dalje traje kraljevski lov –

Izgorela trava, polomljeni vrt

Jevanđelja umrljana krvlju,

Santuri u plamenu: „vratili su ovde sat“ – rekao si –

Četiristo godina unazad,

A bitka na mom Kosovu

Pomerila se kroz vreme, sa sjajnim jataganima

I osakaćenim ratnicima: čvrsta

Bezumna i surova ruka vlada

Našim baštama,

Moj padišahu,

Morao si da napustiš Nizamijev vrt hitro

I postaneš tako slavni nomad izgorelih krila

A ja bejah poslednja „severna pokrajina“

Tvoga carstva koju si branio na život i smrt;

Kuća mi je nestala

Pod teškim bombama,

Jezik naše dece ispskan je tuđim rečima i akcentima,

anđelima na hrišćanskim freskama

u dalekim manastirima pootpadaše krila

njihov let se sveo na noćna bežanja

na lutanja po nekim sumnjivim novinama

na čijim naslovnim stranama štampaju sve i svašta

sve osim naših izgnanih i izgubljenih pesama

i onih svakodnevnih muka koje ne poznaju tajnu podmitljivih religija

niti pak nose pečate zvaničnih sudskih prevodilaca.

JAHIM TOPOL (JACHYM TOPOL)

Češki pesnik i prozaik rođen je 1962. u Pragu.

Objavio je samo dve pesničke zbirke, Volim te do ludila (1988, 1991, 1994) i Sutra će biti rat (1992, 1995) i za njih dobio Nagradu Tom Stopard. Do propasti komunizma pripadao je samizdat autorima, jer zbog cenzure nije mogao objavljivati u državnim izdavačkim kućama i časopisima.

Pisao je tekstove i za rok grupe, pre svega za svoju Národní třida, bratovljevu Psí vojácy i za poznatu rok pevačicu Načevu. Bavio se i uređivanjem značajnih andergraund časopisa: Respekt, Revolver Revue i Raut.

Ritam poezije Jahima Topola blizak je rok muzici. Koristi kolokvijalni jezik, ironično transponujući svakodnevicu koja je osnovna tema njegove poezije. Kao jedan od najkarakterističnijih predstavnika svoje generacije dosta je prevođen.

TAJANSTVENA SEZONA

ne čezne za svojim bolestima

nekoliko godina posle tvoje smrti

biće popularni i obavezujući

u tom sumnjivom svetu

u kome plaćaš svoj danak

u borbi s ostalim

poreskim obveznicima

na putu u svet i u njemu

sve počinje da biva sumnjivo

tvoji prijatelji se motaju

po studenim senovitim ulicama

ta tutnjava je kucanje srca u ruševinama

koje leži kao leš malog psa

u kovčegu

usamljenici su strahovito sumnjičavi

uopšte ne izlaze iz jedinog parka

a u bundama nose noževe

neke tajanstvene ptice su zanavek

odlučile da prestanu da nedostaju

u prljavoj kompoziciji grada

sve gospođice su preko noći postale

stare svinje koje ciče

i tokom iznimno mužjačkog meseca

sezona je postala jednostavno tajanstvena

ADAM VIDEMAN (ADAM WIEDEMAN)

Poljski pesnik, prozni pisac, bajkopisac, književni i muzički kritičar, prevodilac, a u poslednje vreme bavi se i slikanjem, rođen je 1967. godine u Krotošinu. Živeo je duže vremena u Krakovu, a od nedavno u Varšavi.

Dosta je prevođen i nagrađivan. Između ostalih nagrađen je i prestižnom Nagradom fondacije Košćelski. Dvaput je nominovan za najznačajniju poljsku književnu nagradu NIKE. Prevodi sa slovenačkog.

Pesničke zbirke: Mužjak (1996), Starter (1998), Đurđevak (2001), Kalipso (2004), Pensum (2007); prozna dela: Ljubopitljivost sistema (1997), Čvor Pas Obrva (1998) i knjiga oniričkih zapisa Krevetske scene (2005).

x x x

Tek pod tušem u avetinjski pustom (ispunjenom

svetlošću neonki) zajedničkom kupatilu postao sam siguran

da bi taj dan trebalo završiti razgovorom na francuskom

s onim mladićem bogaljem koji je svojom pojavom u kuhinji

prekinuo svakovečernje brojanje para i pijenje čaja koje se

otezalo u beskonačno.

U međuvremenu ovde je bez ikakvog smisla, na mojim rukama

izdahnuo Naruz Hosnar

(a ti, Lari, kako si, jesi li još živ? tvoj jedini džemper

koji se zakopčava na rajfešlus, da li bi samo ležao

u mom ormariću za stare časopise [a tek taj ormarić?!])

odnosno, ta smrt, posle koje sam krenuo da se okupam,

da sperem sa sebe onu kišu, belgijsku, uopšte nije morala

da usledi baš ovde, sada je sasvim nepotrebno u meni,

i ona je kao i ja koji ovde sedim, neuporediv s bilo kim

u ubogaljenosti (mog jezika), moja soba do iznemoglosti dahće

i stenje u snu, jer je baš sada doista ono,

što me je mimoišlo; dok se negde na pragu vidljivosti još uvek

menjaju svetla.

Luksemburg, 3. oktobar 1990.

GONSALO M. TAVAREŠ (GONCALO M. TAVARES)

Gonsalo M. Tavareš je mladi pesnik i pisac iz Portugalije čiji je rad nagrađivan najprestižnijim nacionalnim književnim nagradama. Njegova dela objavljena su u nekoliko stranih antologija proze i poezije, a romani su mu prevedeni na deset jezika.

Njegov roman Jerusalim objavljen je 2004. i nagrađen je nagradom Saramago 2005.

KLIKERI

Jedna starica toliko zgrbljena da liči na

mačku

prelazi ulicu, ali ne prede;

zaboravila je doba parenja.

Tako zgrbljena umreće kao kugla,

kroz pet godina ili možda već sutra.

Kako položiti grudvu mesa u kovčeg mrtvački?

Ni kao mrtva starica se neće ispraviti,

kotrljaće se u sanduku, ispod zemlje,

kao što se kliker vrti u drvenoj kutiji dečaka.

Jer zemlja je dečak nestašni, i igra se sa nama.

Prevod: Jasmina Nešković

ELISA BJAĐINI (ELISA BIAGINI)

Elisa Bjađini živi u Firenci (Italija), nakon što je nekoliko godina predavala i studirala u SAD.

Njene pesme su objavljene u nekoliko italijanskih i američkih revija i antologija.

Objavila je 6 zbirki pesama, neke od njih dvojezično, kao što su: L’Ospite (Gost, Einaudi, 2004) i Fiato. parole per muzika (Dah. reči za muziku, 2006). Njena najnovija zbirka je Nel Bosco (U šumi, Einaudi, 2007).

Njene pesme su prevođene na engleski, nemački, španski, portugalski, francuski, hrvatski, japanski, slovački i ruski jezik. Prevodila je savremene američke pesnike za revije, antologije i pojedinačne zbirke („Nuovi Poeti Americani“, Einaudi, 2006). Predaje kreativno pisanje poezije, književnost i istoriju umetnosti u Italiji i šire.

Izgubiti se

Svaki san magla od telâ,

oči od gline za svaki tvoj pogled.

Ako bi se svaki put

kada se oznojim izgubio

bila bih na pravom putu.

Izgubiti se,

da se izgubimo:

biti crno mastilo

koje nas piše.

A ipak vraćaš se u grlo svakoga jutra

nema tvog pokrova u mojoj postelji,

ne prolaziš kao groznica koja se suši,

ali ti si, najcrnje mastilo koje me piše.

Izgubiti se,

da se izgubimo:

biti crno mastilo

koje nas piše.

Pališ sveću svog pogleda,

da bih te videla odavde, tako dalekog,

svetlost, na mojim rukama od vode,

odsjaj, kao s kašike.

(iz zbirke Dah. reči za muziku)

Prevod: Dejan Ilić

BRAJAN HENRI (BRIAN HENRY)

Brajan Henri je autor pet knjiga poezije – Astronaut (objavljene u Americi i u Engleskoj gde je bila u užem izboru za nagradu Forward Prize, i čiji je prevod objavljen u Sloveniji), American Incident, Graft (objavljene u Americi i Engleskoj), Quarantine (nagrađena sa Alice Fay di Castagnola nagradom koju dodeljuje Udruženje pesnika Amerike) i The Stripping Point – kao i knjiga malog formata In the Unlikely Event of a Water (Equipage) kao i Hit and Run (Scantily Clad Press). Njegovu šestu knjigu Wings Without Birds izdaće izdavačka kuća Salt Publishing tokom 2009, dok će njegova sedma knjiga Lessness izaći u izdanju izdavačke kuće Ahsahta Press 2011.

Njegove pesme su se pojavljivale u brojnim časopisima širom sveta, uključujući i The New Republic, American Poetry Review, The Paris Review, Grand Street, Poetry Review i Jacket. Njegova poezija se može naći u mnogim antologijama i bila je prevođena na ruski, slovenački i hrvatski jezik.

Brajan Henri je kourednik časopisa Verse od 1995, i bio je kourednik knjige The Verse Book of Interviews. Njegove kritike su izlazlile u časopsima poput The New York Times Book Review, Times Literary Supplement, Jacket, Boston Review, The Yale Review i Virginia Quarterly Review. Njegov prevod pesama slovenačkog pesnika Tomaža Šalamuna Woods and Chalices izdala je izdavačka kuća Harcourt 2008, dok njegov prevod pesama Aleša Štegera The Book of Things treba da se pojavi u izdanju BOA Editions.

Sobe

Ima soba koje poznaju tebe, soba koje ti znaš

i kojima možeš dati ime, soba koje se izdižu mucavo

pred tvojim očima ako gledaš dovoljno dugo.

Soba gde se ništa nije desilo

sem u tvojoj glavi, gde je svet nastavio da se kreće

odvojeno od tebe, i gde ti pokušavaš da mu dorasteš.

Soba sa zidovima od belih blokova,

jednim prozorom, jedini zvuk – udarac

udarac udaranje uzglavlja kreveta

u zid, dok tvoj krevet miruje.

Sobe gde je krevet pao na tebe,

soba gde ruka koja se spušta dole

nije bila tvoja, gmižući jezik –

dokaz. Sobe iz koje si se izvukao pričom,

sa četiri muškaraca jednosložnih reči,

jakih ruku i pocrvenelih vratova,

koji se približavaju, istiskujući vazduh.

Sobe u koju si bio uveden,

sobe gde si ti bio onaj koji je uvodio,

a oba puta poslednji put u toj sobi.

Sobe bez vrata, žene preko praga, ti puziš ka njoj,

od nje do kupatila da pritisneš obraz

uz belo, tvoje ime –

optužba među kabinama.

Sobe u koju sunce nikad nije ušlo,

zvuk kola koji te uspavljuje,

tvoje zenice velike i gladne svetla.

STANKA RAĐENOVIĆ SLAVKOVIĆ

Rođena 1977. godine na Cetinju (Crna Gora). Osnovnu školu i Gimnaziju završila je u Budvi, a diplomirala na Filozofskom fakultetu u Nikšiću, na Odseku za srpski jezik i književnost.

Učesnik je brojnih festivala i pesničkih susreta, uglavnom u Crnoj Gori, među kojima su: „Pjesnička riječ na izvoru Pive”, „Ratkovićeve večeri poezije”, „Trg pjesnika – Grad teatar Budva”, „Makarijevo slovo” i dr. Takođe, dobitnik je priznanja i nagrada na festivalima poezije.

Objavila je dve pesničke zbirke: „Nijemo govori ljubav (INTER NOS)” 1998. i „Pjesme” 2003. za koju je dobila nagradu „Spasoje Pajo Blagojević”.

Bila je član Udruženja književnika Crne Gore. Neke pesme su joj prevedene na slovenački i objavljene u mariborskoj reviji za kulturu i društvo „Dialogi” 2006. godine.

Živi i radi u Budvi.

NADRIJEČ

...Dva usamljena drveta

čudno mi mašu –

lozinku traže!

Na kojem jeziku

da izgovorim

spas

za riječi probuđene, nerođene,

dok napolju čuvaju krik

koljači – gvozdene straže!?

Osjećam –

na nekom bih jeziku drugom

sve ljepše mogla da kažem...

DENEŠ KRUŠOVSKIY (DÉNES KRUSOVSZKY)

Rođen je 1982. godine u Debrecenu, u Mađarskoj. Pesnik, kritičar, i urednik Puškinove ulice, kvartalnog časopisa Univerziteta u Budimpešti i JAK izdanja svetske literature (serija knjiga savremene strane fikcije i poezije na mađarskom, koja uvodi i mlade strane autore i mlade mađarske prevodioce).

Objavio je jednu knjigu: Sva moja imena. Pesme, 2006, dok će mu druga knjiga biti objavljena početkom juna 2009.

Sa još deset mladih pesnika 2005. pokrenuo je pesnički blog Telep (www.telep.freeblog.hu). U junu 2009. biće objavljena antologija njihovih radova.

Učestvovao je u nekim međunarodnim radionicama, kao što je projekat Crossing Places (http://www.crossingplaces.eu/content/) 2007. Radionica je održana u Solunu, Barseloni, Milanu i Veneciji. 2008. učestvovao je u prevodilačkoj radionici u Tršiću u Srbiji, zajedno sa mađarskim i srpskim mladim pesnicima. Tokom leta 2008. učestvovao je i na pesničkoj radionici Re:Verse u Mađarskoj sa mađarskim i hrvatskim autorima. Neke od njegovih pesama moguće je čitati na italijanskom, španskom, srpskom i hrvatskom jeziku.

Početkom 2008. osvojio je književnu stipendiju Moric Zigmond za svoju poeziju, a u novembru je osvojio Prima nagradu za mlade.

Odlučujuća tačka cviljenja

Otvoriti na spoljašnju buku tišinu

iznutra, svakako će biti nepodnošljivo

mešanje, kao mast,

kako nikad nije savršeno bela.

Ili zamisliti, šta bi bilo,

kada bih bilo šta znao pročitati,

iz svetlosti koja se probija kroz otškrinuta vrata,

iz promenjene pločice na zidu, traga kočenja.

Cviljenje ima jednu odlučujuću

tačku, još su usta otvorena,

ali glas više ne izlazi.

Tad može biti i smeh.

LUT DE BLOK (LUT DE BLOCK)

Rođena 1952. Ova flamanska pesnikinja debitovala je 1984. u tradiciji neorealizma zbirkom Otac za koju je dobila nagradu za poeziju časopisa „Yang“. Čini se da je trauma iz detinjstva (smrt njenog oca) u početku poslužila kao značajan izvor inspiracije.

Za zbirku Entre deux mers (Između dva mora) nagrađena je 2001. Nagradom za književnost Istočne Flandrije – nagradom koja se dodeljuje svake četvrte godine. Vitalizam i senzualnost pesnikinje De Blok najviše dolazi do izražaja i zbirci Zavetrina popodnevnog sata. Godine 2007. Lut de Block je – analogno tituli gradskog pesnika – na dve godine postavljena za „pokrajinsku pesnikinju“. Njen zadatak se sastoji u tome da napiše desetak pesama koji osvetljavaju različite aspekte pokrajine Istočne Flandrije.

Sve su smeli da ti slome. Ali glas

nipošto. Nemoj mi sad zboriti o dalekom bolu

već mi nametni obavezu ćutanja. Bezvučna reč

mi nagriza grlo, lomi se u meni u

slogove. Bolje umri samo sad ne progovori.

Krvi, ne daj mu da se zgruša. Zemljo, ne puzi još

po njemu već mu prosipaj reči, ne daj da

izblede. Svašta mogu da podnesem al ne mogu njegov

prepukao glas. Priguši ga u meni. Uskoro će zamreti

tad će sve utihnuti i ja ću oteći zajedno sa njim.

Prevod: Jelica Novaković-Lopušina

MIHAEL VANDEBRIL (MICHAEL VANDEBRIL)

Rođen 1972, Vandebril živi i radi u Antverpenu u Belgiji gde je proveo studentske dane na pravima. Pesnik je i organizator književnih događaja. Prvo pojavljivanje kao pesnika-izvođača dogodilo se 1998. u okviru Poetry & Straight Jazz festivala.

2000. osnovao je kolektiv Le Tigre Unick, poznat po književnim dešavanjima u Antverpenu i Amsterdamu. Krajem 2002. postavljen je za koordinatora manifestacije Antverpen – Grad knjige i bio je umetnički direktor UNESCO-a posvećenog Svetskoj prestonici knjige u Antverpenu 2004. Poezija Mihaela Vandebrila pod uticajem je nadrealistične poezije (Andre Breton i srodni pesnici), ali i usmene tradicije Bit generacije.

STARI BEOGRAD

jednostruni grad što mi neprekidno

vene prerezuje

ne tugujem

pijem sa sladostrašću guste krvi

u ritmu inata vojska mlade gospode ide

plešući preko vode – slatkovodni sni

poput svinja iz vode zahvaćeni

gledam u tvoje mlade dojke

dok ti usta pružaš drugome

– poput pijane ptice

što krilima prebira rešetke –

pevaš starogradsku pesmu

a beograd ti se tiho pridružuje

o bele butine balkana

na koje žudno polažem sve svoje šake

PAUL BOHART (PAUL BOGAERT)

Paul Bohart (Paul Bogaert), flamanski pesnik mlađe generacije rođen 1968. u Briselu, debitovao je 1996. zbirkom pesama WELCOME HYGIENE. To su pesme bizarne logike i dozirane mešavine stilova i jezičkih registara. Jedno nemirno ja pod pritiskom je prenaglašene svesti. Način na koji percipira sebe i druge uzrokuje efekat otuđenja.

Istu vrstu preuveličane mentalne i čulne percepcije srećemo i u sledećoj zbirci CIRKULARNI SISTEMI (Circulaire systemen, 2002). U ovoj zbirci Bohart istražuje svoju fasinaciju za sve što rotira. Zatvoren cirkularni sistem nudi osećaj sigurnosti ali i nelagode. Distanciranim, pesudonaučnim tonom pesnik stvara neku vrstu poetičnih jezičkih mašina u kojima se banalnost sučeljava sa sistemom.

Godine 2006. izašla je dugo očekivana zbirka MOLIM LEPO (AUB) koja je nominovana za Nagradu flamanske kulture za 2007. Iz izveštaja žirija možemo pročitati da je Bohart za nekoliko godina i sa samo tri zbirke uspeo da se nametne kao jedan od najzapaženijih mladih flamanskih pesnika.

Bohart je od samog početka integrisao nove medije u svoje pesništvo. Tokom javnih nastupa svoje pesme projektuje putem powerpoint-prezentacije, dok se na njegovom sajtu http://www.paulbogaert.be može naći raznorazna web-poezija. Pesmu „Nedovršena” (Nooit af) Bohart dopunjava i menja po svom ličnom nahođenju, pri čemu ne čuva prethodne verzije. Piše i zajedničke pesme sa kolegama-pesnicima Janom Lauerejnsom (Jan Lauwereyns) i Katarinom Vanger (Catharine Wagner). „Linkovne“ pesme sadrže hiperlinkove pomoću kojih se čitalac može uvući dublje u pesmu. U rubrici „titlovi“ mogu se odgledati video klipovi koji su titlovani poezijom. Na ovaj način Bohart dokazuje da papir i monitor nisu u zavadi već da se uspešno dopunjuju.

CIRKULARNI SISTEMI – BR. 9

Stoji se pred branom

koja garantuje zaparloženost.

Onda se instinktivno pronalazi trik:

zategne se koji mišići, oda

oklevanje, onda se izvrši prodor.

Oseti se pritisak na uho.

Odbojan povišeni ton.

Bezličan model mišljenja.

Ali nema ometanja sistema

kad se u pokretnim vratima spazi voljeno.