Eva Lipska je rođena 1945. u Krakovu. Završila je Likovnu akademiju, ali se opredelila za poeziju. Debitovala je 1967. godine sa pesničkom zbirkom Stihovi. Godinama je radila u krakovskoj Književnoj izdavačkoj kući, bila je član redakcije časopisa Pismo, dok je od promena 1990. godine provela deset godina u Beču, kao direktor Poljskog kulturnog centra i ataše za kulturu Ambasade Republike Poljske. Nije pripadala nijednoj književnoj grupi ni pravcu, iako je kritičari svrstavaju u Novi talas. Bez obzira na to prevođena je na tridesetak jezika. Čest je gost najpoznatijih pesničkih festivala u svetu. Dobitnik je najprestižnijih poljskih i svetskih književnih nagrada (Kościelski Fund Award, Ženeva, 1973. i Robert Graves Pen Club award 1979). Poslednjih godina kandidat je za Nobelovu nagradu. Pored poezije pisala je i prozu i drame, kao i tekstove za krakovski kabare Podrum kod ovnova (Srca na biciklima, Krakov, 2004) i za rok grupe.
JEZIK
Draga gospođo Šubert, pišem vam na poljskom
jeziku. Neobičan je to jezik. Lepi se
za nepca. Treba ga stalno prevoditi na strane
jezike. Povremeno ima odbojan miris I ukus
apatičnog senfa. Događa se da se
u ljubavi razmrdava.
Sećate li se one leksičke
vrtoglavice, kada smo trčali plažom, a kiša nam je
sa usana spirala ostatke govora?
SLOVNA GREŠKA
Draga gospođo Šubert, kao što znate, oko nas kruže
istorije koje se nisu dogodile. Jednom mi je prišla
žena i rekla: “Ja sam Epoha, iako
u meni ne postoje nikakav ni prostor ni vreme. Oko mene se
ne vrte nikakvi epohalni događaji,
a šifonski calendar koji ponekad nabacujem
na sebe je prazan stan. Smetaju mi zakošena svetlost
u vazi i vaša čovečnost, nesnosna slovna
greška kosmosa. “Pitate, kada se to nije
dogodilo? Ne umem da vam kažem.
Нема коментара:
Постави коментар